Ultimativna definicija trkača – svako ko se usudio da trči usudio se ustvari da leti!

Ultimativna definicija trkača – svako ko se usudio da trči usudio se ustvari da leti!

Pitanje staro koliko i sajt trčanje.rs i na koje smo odgovor pokušali da damo više puta. Za Veroljuba, trkači se trude “više” od džogera (oni lagano “trčkaju”). Ovaj tekst izazvao je poprilične polemike.

Za neke druge autore, sve sporije od 6min/km ne može se smatrati trčanjem. Za komentatore (a bilo vas je) definicija trčanjea varira od veoma sporog, do brzog tempa.

Odlučila sam da stavim tačku na polemiku. Trčanje je svako kretanje koje ima fazu leta.

 

Šta ovo znači? Vodim vas u šetnju po istoriji

Davne 1878 godine (pre 140 godina!!!) urađena je prva serija fotografija koja je dokazala da konj, kada galopira, ulazi u fazu “leta” to je izrazito kratak let, doduše, od par milisekundi, ali u jednom trenutku, ovoj veličanstvenoj životinji sve 4 noge su u vazduhu, i na kratko, ona – leti.

Serija fotografija poznata je kao Sali Gardner u galopu ili Konj u pokretu. Fotograf je bio Edvar Majbridž (Eadward Muybridge)

 

Sali Garner u galopu, wikikomons

Ova antologijska slika prva je od mnogih i fizički je pokazala razliku između galopa (konjsko trčanje) i kasa (konjsko brzo hodanje).  Konji imaju četiri tipa hoda: hodanje, kas, laki kenter i galop. Poslednja dva imaju fazu leta, ali konj u njima ne može da ostane dugo (za razliku od čoveka).

 

Šta ovo znači za trkače?

Da je trčanje ljudski galop 🙂 Kada trčimo, u jednom trenutku nam obe noge napuste bezbednost zemlje, i mi, minimalno letimo. Što je faza leta duža, brža, u boljoj kadenci, to smo i mi brži, ali čak i kada smo jako, jako spori, ako imamo fazu leta – mi trčimo.

Analizirali smo stotine trkača, male, velike, debele, mršave, spore, brze … svi kada trče – imaju vidljivu fazu leta. Štošta bi im se moglo zameriti za tehniku, ali što se definicije tiče – svi su oni trkači. 

Uostalom, i sam Majbridž nam je dostavio prvu snimljenu fazu leta kod čoveka.

 

 

Šta nas čini najboljim trkačima na planeti?

Iako nije najbrži sprinter (kapa dole Boltu, ali postoje mnogo brže životinje). Čovek je de facto, najizdrživiji na kopnu. Specifičnost ljudske građe, jak gluteus, ahilova tetiva, zglobovi kolena i obilje znojnih žlezda  – sve nas to čini savršenom mašinom za trčanje. 

Pored toga, način na koji dišemo, nezavisno od koraka koje pravimo, omogućava nam da ovu mašinu efikasno snabdevamo kiseonikom.

Pomirite brzinu i formu

Umesto zaključka: ne kritikujte sporije od vas, ne delite trkače na brze i spore. Imamo već previše podela, koje uglavnom, ne donose ništa dobro.

Stavljati definiciju samo na cifru, bez konteksta, besmisleno je. Nekome je 6min/km lagano trčanje, meni je to brzina intervala. Upornim treningom, svi ćemo se ubrzati, što je najbolji dokaz da je granica, arbitrarna.

I zapamtimo:

Svako ko se usudio da trči, usudio se da leti – zato mu pokažite poštovanje i dobrodošlicu u trkačku porodicu.

Tekst je preuzet sa Trčanje.rs bloga.

Leave a Reply

Close Menu